Akutni infarkt mozga (moždani udar)

Dr Slobodan Ćulafić – interventni neuroradiolog

Moždani udar nastaje kada je dotok krvi u deo mozga  prekinut ili ozbiljno smanjen. Nastaje zbog nemogućnosti da se  moždano tkivo ishrani kiseonikom i hranljivim materijama. Za nekoliko minuta, moždane ćelije počinju da odumiru.

Moždani udar može biti:

  • Akutni infarkt mozga (moždani udar)ishemijski, koji nastaje usled nedovoljnog priliva krvi u mozak
  • hemoragijski, koji nastaje usled rupture krvnog suda i „izliva krvi u mozak” kao i
  • tranzitorni (TIA – prolazni ishemijski napad)

Najveći procenat predstavljaju ishemijski mozdani udari.

FAKTORI RIZIKA

  • poremećaji srčanog ritma
  • šećerna bolest (Diabetes mellitus )
  • pušenje
  • hiperlipedimija (porast masnoća u krvi)
  • gojaznost I fizicka neaktivnost
  • konzumiranje alkohola
  • stres
  • starosna dob

SIMPTOMI

  • poremećeni pokreti jedne strane tela,
  • slabost, nespretnost,
  • oduzetost ruke ili noge,
  • poremećaj osetljivosti na dodir,
  • trnjenje strane lica ili tela,
  • gubitak vida na jedno oko,
  • gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda,
  • nerazumevanje ili nemogućnost govora

Moždani udar je urgentno stanje i zato je veoma važno započeti lečenje na vreme!

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

  • klinička slika
  • CT pregledom glave i krvnih sudova glave (kompjuterizovana angiografija)
  • MR pregledom glave i krvnih sudova na magnetnoj rezonanci

LEČENJE

Postoje dve mogućnosti za terapiju:

  • intavenska trombolitička terapija lekovima koja se može sprovesti unutar četiri sata od momenta pojave simptoma
  • mehanička ekstrakcija tromba, koja se sprovodi kroz arteriju preponske regije pomoću katetera i mikrokatetera kroz koje se tromb izvadi iz krvog suda mozga i time spreči razvoj posledica moždanog udara. Ovu intervenciju je moguce uraditi u prvih 6 sati od nastanka prvog simptoma.